Teorii na
motivacija (makedonski)
Vrsta: Seminarski đ Broj strana: 8 đ Nivo:
Evropski fakultet, Skopje
Motiviranjeto e isto taka
del od predmetot na menaxmentot.Toa vklučuva poznavanje I upravuvanje so
mehanizmite na individualnata I grupnata motivacija .Motiviranjeto često se
izrazuva so zborovite:želba, sakanje, cel, potrebi, pottiknuvanje I
inicijativa. Motivot se definira na različni načini, kako na primer:Spored
izvornoto značenje, kako energičen uslov,vnatrešna sostojba.Motivacijata e od
krajno značenje za menaxerite, bidejći nivnata uloga e podredenite da bidat
polni so energija vo ostvaruvanje na celite na organizacijata. Razbiranjeto na
pričinite za motivacija e glavno baranje za sekoj menaxer koj e angažiran vo
nadleduvanje na vrabotenite.Motivacijata odreduva kolku energija I entuzijazam
će vklučI rabotnikot za realiziranje na nekoja rabota.
VIDOVI MOTIVI ( PRIMARNI I SEKUNDARNI)
Potrebite ili motivate možat da se podelat vo
dve široki kategorii:primarni I sekundarni. Primarnite motivi direktno proizleguvaat
od fiziološkite potrebi na organizmot, go sledat čovekot niz dolgata negova
evolucija , a se vo vrska so negovoto održuvanje I održuvanjeto na vrstata,se
manifestiraat vo ona što značI glad, žed, spienje,seks,izbegnuvanje bolka I
bezbednost . Po svojata priroda, tie se biološki relativno stabilni I nivnoto
vlijanie vrz odnesuvanjeto e očigledno, poradi što tie lesno se
identifikuvaat.Spored kriteriumot na biološkata funkcija,primarnite motive
možat da se podelat na:
Pozitivni motivi, koi se rezultat na nedostig I
predizvikuvaat baranje I trošenje na potrebnite supstancii(glad,žed)
Negativnite motivi, koi se rezultat na prisustvo
na šteten ili potencijalno šteten pottik koj proizveduva begstvo ili
napuštanje(bolka, strav)
Grupni motivi ili motivi za održuvanje na vidot,
koi se rezultat na prirodata na reproduktivniot system I proizveduvaat
brak,deca, vospitno odnesuvanje.
Međutoa , čovekot kako bio-socijalno suštestvo
pod vlijanie na opštestvenite odnosi I opštestveniot trud , svoite prirodni potrebi
gi ,,socijaliziral” I usoglasil so odredeni opštestveni normi I pravila I gi
potčinil na opštestvenite vrednosti.
Sekundarnite motivi, se psihološki, koi se pod
neposredna kontrola na samata ličnost I se steknuvaat niz iskustvo I učenje,
značajno variraat vo zavisnost od kulturata I od samata individual. Tie
proizleguvaat od želbata za moć, postignuvanje,qubov,drženje.Nivnoto
identifikuvanje I interpretacija e mnogu teška, bidejćI tie se mnogubrojni I se
manifestiraat na različni načini.
Sigurnost -Spored Morgan I King, sigurnosta
pretstavuva sposobnost da se zadržI ona što se ima, da se bide siguren deka će
se trošI ili koristi vo idnina isto kako vo minatoto. Obratno, nesigurnosta
pretstavuva strav deka”rabotite ne se trajni, ne se večni,, I deka može da se
zagubi ona što vo momentot se poseduva.
...
---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------
MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com
besplatniseminarski.net Besplatni seminarski Maturski Diplomski Maturalni SEMINARSKI RAD , seminarski radovi download, seminarski rad besplatno, www.besplatniseminarski.net, Samo besplatni seminarski radovi, Seminarski rad bez placanja, naknada, sms-a, uslovljavanja.. proverite!